Ka­da bi se od­lu­či­va­lo o naj­ljep­šoj slat­ko­vod­noj ri­bi, ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca svih teh­ni­ka, ,,bo­ja” i pra­va­ca taj epi­tet bi dodijelila po­toč­noj pa­strm­ci. Po­toč­na pa­strm­ka, sta­ro­grč­ki trok­tes, oda­kle do­la­zi la­tin­sko trut­ta – žde­rač, pri­pa­da po­ro­di­ci sal­mo­nid­nih ri­ba ko­je na­se­lja­va­ju i sje­ver­nu i ju­žnu he­mis­fe­ru, a svim vr­sta­ma je za­jed­nič­ko da vo­le iz­u­zet­no či­stu vo­du bo­ga­tu ki­se­o­ni­kom, pa pre­te­žno ži­ve u gor­njim to­ko­vi­ma ri­je­ka, pla­nin­skih je­ze­ra, a zna­ju da obi­ta­va­ju i mor­skim pri­o­ba­ljem.
Za uspje­šan lov gra­blji­vi­ce ka­kva je pa­strm­ka, na­ro­či­to onih krup­ni­jih pri­mje­ra­ka, po­treb­no je do­sta is­ku­stva po­red vo­de i ne­što od po­zna­va­nja ži­vo­ta i is­hra­ne ove ri­be. Za one ko­ji vo­le bi­ti u ne­tak­nu­tom am­bi­jen­tu ne­ke od (pla­nin­skih) rje­či­ca to je osje­ćaj ko­ji se du­go pam­ti i pre­pri­ča­va. Ri­bo­lov na pa­strm­ku do­zvo­ljen je sa­mo na vje­štač­ke mam­ce i to mu­ši­čar­skom i va­ra­li­čar­skom teh­ni­kom (u mu­ši­čar­skim zo­na­ma do­zvo­ljen je is­klju­či­vo ri­bo­lov sa jed­nom mu­ši­com - flyfis­hing teh­ni­kom ).
Lo­vi­ti po­toč­nu pa­strm­ku zah­ti­je­va po­se­ban na­por zbog te­ško pro­hod­nih (za­ra­slih) te­re­na. Pri­stup mje­stu mo­ra bi­ti ve­o­ma ne­ču­jan, go­to­vo bez ika­kvog go­vo­ra ili is­hi­tre­nih ge­sti­ku­la­ci­ja, a ne­u­tral­na gar­de­ro­ba je oba­ve­zna. Če­ste pro­mje­ne po­zi­ci­je za ri­bo­lov i obi­la­zak pje­ši­ce ri­bo­lov­nih te­re­na do­pri­ni­je­će da bo­lje upo­zna­mo ri­je­ke i nji­hov ri­blji fond.
Is­ku­sni ri­bo­lov­ci zna­ju gdje se ot­pri­li­ke kri­je krup­ni­ja pa­strm­ka po­go­to­vo na vo­di na ko­joj če­sto lo­ve. Ra­no ju­tro i pred­ve­če udar­ni su pe­ri­o­di u to­ku da­na za lov va­ra­li­com ili stri­me­rom mu­ši­čar­skom teh­ni­kom, ali ve­li­ki uti­caj ima i u ko­jem go­di­šnjem pe­ri­o­du lo­vi­mo, kao i u ka­kvim at­mos­fer­skim pri­li­ka­ma.
U lo­vu mu­ši­čar­skom teh­ni­kom od pre­sud­nog zna­ča­ja su pra­vil­na pre­zen­ta­ci­ja mu­ši­ce, oda­bir mu­ši­ce i sam pri­stup vo­di. Pred­nost je što je ri­bu mo­gu­će ulo­vi­ti i ka­da ni­je ak­tiv­na – u lo­vu, jer mu­ši­ca pod­sje­ća ri­bu na in­sek­ta ko­ji je pao na po­vr­ši­nu vo­de i mo­že ga uvi­jek in­stik­tiv­no zgra­bi­ti, dok jur­nja­va za br­zom va­ra­li­com iz­i­sku­je tro­še­nje ener­gi­je i na­pu­šta­nje sklo­ni­šta.
Ka­da lo­ci­ra­te ri­bu i ser­vi­ra­te joj mu­ši­cu – ne­ma gre­ške. Pod tim se pod­ra­zu­mi­je­va i pra­vil­no oda­bra­na du­bi­na i vo­đe­nje mu­ši­ce. Za do­vo­đe­nje ri­be na po­vr­ši­nu, sta­vlja se su­va mu­ši­ca, a ka­da se hva­ta na dnu, po­treb­no je da se pri­pre­mi nim­fa. Ri­ba se mo­že hra­ni­ti in­sek­ti­ma u ,,fil­mu” (sred­nji sloj vo­de) i ta­da tre­ba pra­vil­no op­te­re­ti­ti nim­fu ili stri­mer, a ta­ko­đe po­sto­je i mu­ši­ce za tu fa­zu - emer­dže­ri i pu­pe. Do­bro vo­đe­nje nim­fe i stri­me­ra od mno­go je ve­ćeg zna­ča­ja ne­go kva­li­tet imi­ta­ci­je ne­kog in­sek­ta. Lo­vi­ti na ta­ko­zva­nim ,,di­vljim” vo­da­ma ko­je ni­je­su u toj mje­ri bo­ga­te po­put ne­kih ,,re­vi­ra” kao što smo već is­ta­kli na­o­ru­ža­će vas ve­li­kim is­ku­stvom jer sve što se na­u­či u ,,di­vlji­ni” mo­že se pri­mje­ni­ti na bi­lo ka­kvu dru­gu vo­du. Ako va­ra­li­ča­ri­te pa­strm­ku naj­bo­lji dio se­zo­ne je onaj ve­zan za ra­no pro­lje­će. To­kom vre­lih ljet­njih da­na kra­lji­cu br­za­ka je naj­po­god­ni­je lo­vi­ti mu­ši­čar­skom teh­ni­kom, pa u tim mje­se­ci­ma uglav­nom ko­ri­sti­te teh­ni­ku fly fis­hing.
Fo­to­gra­fi­ju ka­pi­tal­nog pri­mjer­ka ko­ji je vra­ćen u vo­du, sva­ki istin­ski sport­ski ri­bo­lo­vac do­ži­vlja­va kao po­se­ban tre­nu­tak i pred­sta­vlja naj­ve­će vi­te­štvo i draž u ri­bo­lo­vu. Osje­ćaj po­da­re­nog ži­vo­ta ri­bi je mno­go ja­či od bi­lo kog dru­gog an­dre­na­li­na u ri­bo­lo­vu.S.B.MU­RI­NO